Lep dan danas

Rekoh da moram današnji dan negde da zapišem. Pomislih, najbolje ovde. :)
Prva stvar: posle punopunopuno vremena jedenja u krug viršli, hleba, proje, viršli, hleba, proje, danas je jeo supu. Jeo je on i juče i prekjuče supu pod teškim ucenama i pretnjama, ali danas je JEO i izgledao kao da u tome uživa. Ja naravno plakala.
Druga stvar: logoped Tanja zvala i u razgovoru ga mnogo pohvalila da napreduje, kaže da i vaspitačica Ruška ima super utiske.
Treća stvar isto jako lepa. Prvi put da ga je neko zvao na rođendan. Mislim, išli smo mi x puta na rođendane, ali to su sve bili kod rođaka i dece naših prijatelja. Zvala je Mašina mama, rekla da Maša mnogo voli Miku i da je insistirala da on bude pozvan na njen 3. rođendan. Jako sam srećna zbog toga što Mika ima drugaricu.
A znate li koliko Gosp. dečak voli svoju seku? Ovako su pilići zaspali držeći se za ruke:

On?

Danas kad sam otišla po Miku u vrtić, sačekala me scena. Oko vrata 10toro dece i dve vaspitačice koje ih oblače, spremaju, vozi ih Tića, sin od vlasnice, kući. Niz hodnik, dalje, Mika kuka.

Upiškio se s-k-r-o-z! U džakčetu sa stvarima svega ima, pantalona nema. :(

Ništa, zapucam kući, donesem dva para, jedne za odmah, druge za džakče. On nešto pištuće, vaspitačica ga ljubi. Ja, zabrinuta što se nenadano upiškio, pitam jel dobar, da li se igra lepo sa drugom decom. Ona kaže: "On? On sve zna, više od svih njih!" (potez rukom, pokazuje celu grupu) Onda doda: "Samo kad hoće..."

Pohvalio ga logoped Neša da lepo napreduje.

Ljubi ga majka!

Zima 2010.

Mali Mihailo je sve, samo ne mali. Tata ga od milošte zove "glavonjica".... :)
Šta ima novo? Uf, svašta. Svakako napredujemo, živimo, rastemo. Tata i mama rastrzani svojim obavezama, problemima, Mika nekako pliva u svemu tome.
Imali smo dijagnozu da nije čuo na jedno uvo zbog problema sa sinusima. Bili na moru, pijemo terapiju, pazimo ga i sad dobro čuje, ali mora stalno da se pazi.
Dobre tete iz ordinacije Higia Logos su ponudile logopedske tretmane i sad idemo kod njih na Karaburmu dva puta nedeljno. Mika ih jako voli, lepo mu je tamo. Bio je četiri puta i ja kod njega vidim pomak u pričanju. Radimo na upotrebi glagola i uvođenju zamenica u govor. Ko razume- shvatiće. Tete kažu da Mika ima fenomenalnu finu motoriku i da je kod njega verovatno disharmonija između ovog motoričkog i govornog razvoja. Vrlo su optimistične i očekujemo dobre rezultate.
Prikupila sam njegove crteže i planiram da ih lepo skeniram, ukoričim, da ima za uspomenu. Pokazaću i vama koji svratite na naš blogić. :)
Ovo je naš jedini Sneško ove zime. Na žalost, padanje snega se obično poklopi sa nekim viruščićem, prehladicom, i ne možemo da uživamo u zimskim radostima koliko bismo voleli. Što bi Mika rekao, moleći nas da ga izvedemo napolje: "Dete voji sneg..." :(

Svetska nedelja dojenja 2009.

Svetska nedelja dojenja 2009.



Volela bih da vas sve pozovem na obeležavanje Svetske nedelje dojenja 2009. na Tašmajdanu. Biće savetovanja, stručnjaka, ali i zabave, sladoleda, animatora za najmlađe.... Pogledajte na sajtu Udruženja RODITELJ kako je bilo prošlih godina.





UDRUŽENJE RODITELJ PO ČETVRTI PUT OBELEŽAVA SVETSKU NEDELJU DOJENJA

Pozivamo Vas da nam se pridružite u četvrtom po redu obeležavanju Svetske nedelje dojenja u nedelju, 2. avgusta, u 18 časova, u Tašmajdanskom parku u organizaciji Udruženja RODITELJ.

Svetska nedelja dojenja se obeležava svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta.
Ovogodišnja akcija Udruženja Roditelj pod nazivom „Dojenje-spasonosno u kriznim situacijama!Da li ste spremni?" ima za cilj da ukaže na vitalnu ulogu dojenja u kriznim situacijama širom sveta, naglasi potrebu za aktivnom zaštitom i podrškom dojenju kako pre, tako i za vreme kriznih situacija, informiše majke, zastupnice i savetnice dojilja, zajednice, zdravstvene radnike, Vlade, donatore i medije kako i na koji način mogu da aktivno pruže podršku dojenju koje ponekad može biti spasonosno za veliki broj dece tokom različitih kriznih i vanrednih situacija.
Nastavljajući lepu tradiciju informisanja javnosti, a pre svega trudnica i mladih majki o prednostima dojenja, i ove godine ćemo pokušati da na jednom mestu okupimo što više majki koje će javno dojiti svoju decu, razmeniti iskustva, potražiti savet ili podršku.

Manifestacija je ove godine dobila zvaničnu podršku Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, Gradskog sekretarijata za zdravstvo, Sekretarijata za deciju zastitu i Opštine Stari Grad.

Pored pokrovitelja, očekujemo i prisustvo predstavnika više javnih ustanova: beografskih domova zdravlja, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut", "Halo-bebe", ali i drugih institucija, pojedinaca i organizacija i koje su spremne da podrže i promovišu dojenje.

Od prošle godine, naša zemlja se, sa ovom akcijom, pored 168 (trenutno) organizacija širom sveta, nalazi u kalendaru obeležavanja Svetske nedelje dojenja, na globalnom sajtu Svetske alijanse za promociju dojenja (WABA): http://www.worldbreastfeedingweek.org/worldwide.htm. http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/serbia1.htm
http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/index.htm

Prošlogodišnjim aktivnostima tokom Nedelje dojenja 2008. godine, Udruženje RODITELJ je postiglo značajan uspeh, i prepoznavši to, Svestka alijansa za promociju, podršku i zaštitu dojenja (WABA) nam je dodelila specijalnu Plaketu i srebrnu medalju. Naša zemlja se tim povodom našla na 32. mestu od prijavljenih više od 150 zemalja i 485 prijavljenih organizacija koje širom sveta obeležavaju nedelju dojenja (www.roditelj.org, http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/index.htm, http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/worldwide.htm ).

Pozivamo sve zainteresovane da budu naši gosti 2. avgusta na Tasmajdanu, posebno trudnice i mame koje doje ali i sve ostale mame, tate, klince i klinceze jer će kao i svake godine biti ponesto za sve uzraste- saveta stručnjaka, vršnjačke edukacije, informativnog materijala, osvezenja, animatora, nagradnih igri, poklon paketa a pre svega, nadamo se prijatno provedenom popodnevu i lepom druzenju kao i svake godine do sada.

Kowibi

Zabranjeno nam je da gledamo crtaće na engleskom. Morali smo da se prešaltamo na good ole' srpski. Mama poskidala epizode starih serija "Na slovo na slovo" i "Kolibri šou". Sad su "kowibi" pravi hit, a po ceo dan dozivamo Miću, Aćima, Paju, "Ocoju" i ostale likove. :)

Kontaktirala sam PR-a RTS-a u ime naše "redakcije dečijeg programa" heheh i izvukla raspored nastupa hora Kolibri. Išli smo na Ušće, dočekali silne neke bicikliste koji su došli niz Dunav iz Beča i poslušali Kowibe. :) Evo kako je to bilo:

Divno smo se proveli i jako nam je drago da smo upoznali i uživo "Kowibe". :)

Roditeljski info centar na Kalemegdanu

Udruženje RODITELJ u saradnji sa Aksa bebi planetom u okviru projekta vršnjačkog savetovališta „Roditeljski info centar“ ponovo se druži sa roditeljima, budućim roditeljima i svima koji se interesuju za probleme roditeljstva u Srbiji u subotu, 13. juna kod kružne fontane NA KALEMEGDANU od 16 do 20 časova

Pozivamo sve zainteresovane kojima treba savet, preporuka, ili makar samo roditeljsku podrška i razumevanje da prošetaju, dođu do štanda na Kalemegdanu i slobodno pitaju.
Volonteri Udruženja RODITELJ biće tu da pomognu u traženju odgovora, a ako to nije moguće upućivaće na adrese onih koji to znaju.
Sve trudnice koje posete štand, na poklon će dobiti Aksin DVD o prvom opremanju bebe!

Projekat „Roditeljski info centar“ deo je vršnjačke edukacije kojom se Udruženje RODITELJ bavi od osnivanja. U saradnji sa Aksa bebi planetom, od decembra 2007. godine u prostoru njihovog objekta na Banovom Brdu, Savetovalište je radilo svake subote.
Pomagali smo roditeljima da izaberu opremu ze bebe, govorili šta je neophodno a šta manje bitno, davali savete o porođaju, dojenju, nezi bebe, hrabrili trudnice, sve iz svežeg roditeljskog iskustva.

Za sve informacije obratite se Udruženju Roditelj
064/2206-438
064/577-86-56
info@roditelj.org
www.roditelj.org

Big Boy Mika

Ispostavilo se da je Mika veliki ljubitelj plesa i muzike! :)
Juče me zvala vaspitačica:
"Joj, da vidite kako vam sin pleše! Eno ga u Ivinom vozu!"
Žena je 'ladno osetila potrebu da me zove telefonom i dočara atmosferu. :)
Inače, moj muzičar stalno peva, na srpskom, engleskom, ne pravi pitanje! Kao onaj Ciga iz vica o Pitagorinoj teoremi, često ne zna reči, nego samo nabada melodiju: "Head, tote tite to". To bi bilo "Head, shoulders, knees and toes" :)))
Greatest hits by Mika bi bili: Deda Mraz, Head, shoulders..., zatim engleska abeceda- ej bi si di..., Slon lepotan Dondolan itd.

Naučio je napokon da piški u nošu, ponekad i ono drugo. Sad je big boy Mika u gaćama. :)
Danas imam roditeljski u vrtiću, gde treba da mi daju rezultate pregleda logopeda. Nisam sigurna hoću li smeti da ih objavim i ovde... Ne nadam se najboljim rezultatima. Svakako ćemo morati na neki tretman... Držite nam fige....

Čekajući proleće

Juče Mika bio na rutinskoj kontroli kod lekara. Ona rekla da je dobar, može u vrtić. Tati neki đavo nije dao mira i tražio pregled na ORL. Ova našla da mi dete ima dugotrajnu upalu oba uha i o'ma dala antibiotik i neke kapi. Kaže da je od toga nervozan, a da ne pokazuje ostale simptome jer je navikao već na to stanje. I šta ja sad da mislim? Šta da kažem? :( Pitam se da li dobro čuje, da li mu ovo utiče na razvoj govora, što sam čula da može da se desi...

Mika ima svoju sobu i već neko vreme spava u istoj. Ugasi seko, legne u krevetac, naruči ćebi, i kaže: "Akinoć". Kad nije dobar, skače malo po krevecu, opali glavom o stočić, plače i zaspi. Kad je dobar, uvuče nosić u jastuk i o'ma se komira.
Svi me pitaju da li bolje priča. Ljudi uglavnom njega uopšte ne čuju, jer ima šta pametnije da radi nego da priča sa njima, ali čini mi se da dobro napreduje. Dobro za dete koje je sebi dovoljno i koga ič ne zanima šta mi radimo i čime se bavimo. Neće da nas kopira, imitira, ponavlja za nama. Priča i radi šta njega interesuje. Svakako mu sledi dooobar sistematski uskoro, pa ćemo potražiti i savet logopeda, džast in kejs.

Pre neki dan je mom kolegi bio rođendan, i odnela sam Miki rođendanske kapice, onu duvaljku što se razvlači i balone. Ušla sam sa svom tom opremom u kuću, a Mika se zabezekne i kaže "Tetan odendan!" :D Nosili smo svo troje kapice 2 dana po kući, i svaki čas se čulo: "Tetan odendan!" A onda spustimo kapicu preko usta i onda smo "Tica". :D
Otkako je narastao dovoljno da dohvati prekidače, svuda i u svakom trenutku mora da gori svetlo. Samo zaređa po svim prostorijama i popali. E sad, osim računa za struju, ovo utiče i na nerve kad se probudi u sred noći i odluči da ustane, i krene da pali svetla po kući.
Jako nam nedostaje igranje napolju. Jednostavno je ili blato, ili vetar i kiša ili je Mika slinav. Jako retko izlazimo i dete baš pati. Stoji na prozoru, gleda ulicu i traži "Apne"...
Čekamo proleće i gledamo badem ispod našeg prozora kad će procvetati.

Novo ruho

Evo Mikinog bloga u novim "gaćama". :)
Planiram da probam da pravim ove layoutove za prodaju....
Ima li zainteresovanih? :)

Zimske čarolije

From Zimske čarolije

From Zimske čarolije

From Zimske čarolije

Novogodišnje čarolije i ostalo

Sveti Nikola, Nova Godina, Božić bili i prošli. Ostavili nas sa ponekim kilogramom viška, i puno novih iskustava, doživljaja, uspomena.
Mama je mesila "kjaće", Mika ih uglavnom sistematski uništavao, a slabije jeo.

From Osmesi, osmesi

Nodi se vratio na velika vrata, a pojavili su se i neki novi likovi u Mikinom životu: Dede MaZ i Šeki (Sneško). Kuću smo malo okitili, što nam se delimično i obilo o glavu jer Mika voli da "bere" lampice sa ukrasne grane drveta.

From Osmesi, osmesi

Praznike smo proveli bolesni. Privikli smo se na vrtić emotivno jako brzo i lepo, ali zdravsteno jako teško. Mika je stalno bolestan, a i mi sa njim.

Što se pričanja tiče, aktuelno nam je recitovanje iz crtaća:

Dora- dinosaurusov rep, bakina kuća, brdo, most, vulkan itd
Nodi- sve likove zna i nabraja kako koji naiđe.

From Osmesi, osmesi

Kada nešto (ili nekog) tražimo po kući, onda se doziva: vooodooo, deeee siiiii, ooooođiiii....
Juče smo išli na sankanje i oduševljeni smo. Slike u sledećem postu. :)

Puno!

Učila sam Miku: "Koliko te mama voli?", da on odgovori: "Puno". Pa sam ga učila: "Koliko voliš mamu?", isto: "Puno". Nije naučio da odgovori na pitanje, ali bar ponovi za mnom- puno.
Juče smo se nešto mazili pred spavanje i on ničim izazvano kaže meni: "Puno!"
I ja eto računam da mi je sin rekao da me voli.
Volim i ja njega- PUNO!

Šuma, Šuma, Šuma

Mika je veliki čovek. Ima jedan metar i 17 kilograma. Dr-ka kaže da je kao prosečan četvorogodišnjak, ljubi ga majka! :)
Napokon zna ko je ko- deda, baba, tata, pa čak i mama! Dotrči do mene, pa mi kaže: "Tata..." i brzo se ispravi: "tatamama...... MAMA!" :D
Znamo i delove tela: ko, nos, stata, bada, pupa, piša itd.
Najviše voli da piše, traži papa i viče: "piši!". Sasvim lepo nacrta šumu, kako ga je mama naučila- nekoliko uspravnih linija kao stabla, i odozgo nažvrljamo nešto da liči na krošnje.
To izgleda recimo ovako (klik na sliku):




















Mika je svetski čovek i ne želi da se ograničava jednim jezikom. Opušteno govori i engleski i srpski. Što se mame tiče, to nije problem. Kad kaže: "Swing", idemo na ljuljašku. E, sad, u poslednje vreme provodimo mnogo vremena sa babom i dedom kojima su strani jezici misaona imenica. Mika se ubi objašnjavajući, ali njima nije jasno. Sad ga oboje zovu "moj čvi". Dete govori: "tree", a oni to prekrstili u "čvi" i tako ga zovu!
Ovo leto baš izmiče brzo i svašta se dešava. Mikini roditelji i baba i deda prave ajvar da nahrane gladne tete sa foruma i Mika je rešio da im pomogne. Pomaže tati oko preslaganja i prebiranja paprike, prosto je opsednut time. Natovari paprike u svoja "zidarska" kolica i razvozi po dvorištu. Ako treba, priskoči i oko mešanja ajvara:

Dolazio mu je i brat od tetke iz Banjaluke, Vladimir. On je samo malčice mlađi od Mike i dečaci su nam priređivali veliku zabavu tih dana. Evo kako se oni zajedno igraju, peru jabuke na placu i gledaju Nodija (pa smo svi mirni):

Dolazili su nam i drugari čak iz Slovenije. Lepo smo se izigrali. Mala Mia je Mikin vršnjak, takođe i jako je fina i dobra. Deca se lepo igraju, odrasli samo smetaju:

Za dva dana krećemo u vrtić. Držite nam fige!

Mika čita

Mikasti je čovek koji očigledno upija kao sunđer i sve što upije- zadrži za sebe. Pre neki dan me do koske iznenadio kad je bez greške "pročitao" reč od 8 slova. Posle samo nekoliko ponavljanja od strane mene. :)
Tada sam ga na primer, prvi put čula da izgovara glas "r".
Ovako je to izgledalo:



U poslednjih nekoliko dana, sve češće mu se "omaknu" neke reči. Imam utisak da on zaista sve zna, ali neće da reprodukuje.
Engleski: swing, garden, gate, lake, tree, treasure, backpack
Španski: salta
Srpski: žbun, šuma, supa

2 godine i 2 meseca

Ako ste se pitali- ne, još neće da priča. :)
Još uvek je u fazi kineskog. Sad ubacuje malo i engleski! Ponavlja za Dorom, tj. mapom: tree, lake, treasure! (samo naravno na neki svoj način).
Dobio je za rođendan od mame i tate kućicu za dvorište. Najviše voli da se igra napolju, pogotovo ako je tu i neka voda. Čupa travicu, tovari u kolica i voza po dvorištu.
Kao veliki, da mami ruku, idemo do prodavnice, u šetnju, u goste.
I dalje je jako tvrdoglav, svoj, maltene nezavistan. Zove nas u pomoć zaista kad sve živo isproba da sam nešto obavi- a ne može.
Naravno da je i dalje visok i napredan. Na poslednjem merenju, 26.04. je imao 96cm u visinu i 17kg.
I dalje zeza, izbirljiv je u hrani. Provalili smo bombone (KIKI- tako se zovu sve bombone) i isprobavamo naaaajrazličitije. Trenutno smo u fazi nekih gumenih u obliku Miki Mausa.
Počeli smo malo da idemo na nošu, čekamo lepše vreme da isprobamo gaćice.

21 mesec

Šta da napišem o Miki?

Miku je moguće opisati isto kao i silu prirode. To jednostavno mora da se doživi, ili moraš da budeš veliki umetnik da staviš te reči na papir.

Sad je veliki dečak. Pre neki dan smo se mimoišli sa nekim đacima koji su se vraćali iz škole. Mika za možda 2cm niži od ovog jednog. Haos!

-visina oko 90cm, težina oko 14,5kg

I dalje ne želi da priča, ali sve drugo hoće i sve ga zanima. Svaku stvar koju vidi ili uzme, mora da prouči, vidi šta radi, kako se otvara i zatvara. Mnogo mu se sviđaju kockice, puzzle za pod, dečije knjige.

Sada već često crtamo. Uzme olovku i kaže: „Av-va-va“ (Da crtamo kucu.) Ja mu nekad odštampam sliku kuce, a onda on po njoj „piše“ sve ukrug, ukrug. Mirno, lagano, sistematski ispuni ceo papir.

Konačno pristaje da šeta sam, bez nošenja i koristimo ove lepe dane u sred zime, pa šetamo držeći se za ruke, obilazimo koke i kuce po okolnim dvorištima. Lepo ga je videti kako se oseća „kao kod kuće“ u svom kraju. Zna ulice, puteve kuda često idemo. Uvek pogodi u kom dvorištu je šta. Najviše voli da idemo ka našim senkama, pa na taj način i biramo put kuda ćemo.

Jutros smo svratili u pekaru. Hteo je nervni slom da doživi dok nismo izašli i dok mu nisam dala parče puža u ruku. Video čovek „sav onaj lebac“ na policama. Baš voli ’lebac. To je jedna od ukupno 5 stvari koje hoće da jede. Mada, ne žalim se. To sam prevazišla. Sad čekam da ga prođu bubice. Voli da jede sam, ja mu malo pomažem. Viljušku smo savladali, sad još kašiku.

Kupili smo nošu i to muzičku. Svira baš kao muzički telegram kada se nakvasi. Za sad smo u fazi navikavanja, ko zna kad će služiti svrsi. Mi smo prvi korak napravili i sad čekamo guzu i njenog komšiju da odluče da se odomaće u istoj.

Omiljene igračke- puzzle, kockice, autići, razne posude i čaše, pogotovo s poklopcem, vrata od frižidera, baloni...

Omiljene pesme- Itsy bitsy spider, Telefonijada, razne pesme iz crtaća, Kad si srećan

Omiljene priče- Tri praseta

Omiljeni crtaći- Dora, Hopla, Mickey Mouse Clubhouse, Noddy

19 meseci

Bili smo na kontroli i primili poslednji Pentaxim. Mika ima 13 kg i visok je 88cm. Broj cipela 25.
Šta zna ovaj polubosančić sa 19 meseci? Svašta zna, ali zadržava za sebe, tj. ne priča o tome.
Najnoviji fazoni su otvaranje/zatvaranje svega mogućeg i nemogućeg; slaganje kockica, nekih čašica što se uklapaju, a i stvari koje nisu ni predviđene za slaganje. Tako, prolazim pored njegovog stočića, a tamo stoji neka kutija, pa na njoj šerpica, na šerpici autić. Ili igračka kocka, na njoj flašica sa vodom, pa odozgo čašica. Mini-tornjevi na sve strane.
Ima malo više strpljenja, pa ga stavim u krilo i nešto pričam, objašnjavam, pa ga gnjavim. Lepo se družimo. Do skoro je samo bio u pokretu. Uvek u motion blur-u.
Kosa mu je porasla MNOGO. Ne znam šta da radim, ali nešto ću MORATI uskoro. Prošli pokušaj šišanja je bio vrrrrrrlo neslavan, šta će biti dalje- ne znam.

Da li mu rastu šestice ili je razvio neku novu nesigurnost, ne znam. Jedan prst mu je stalno u pupku, a druga ruka u ustima. Stalno. Stalno. Stalno.

Učimo da ručkamo na kašičicu i viljuškicu i super nam ide.
Skinuli smo jednu stranu kreveca i sad je sav važan. Ima svoj kutak, gde da sedne, gde da skakuće. Ustane i sedne kad hoće. Stalno tu donosi igračke i uživa. Od igračaka najviše voli komplet alata, autiće, kocke i te čuvene čašice koje se slažu jedna na drugu.

Mamu zovem tata, vodu zovem tata, kucu zovem tata, sve je tata.......
I na kraju, što bi Mika rekao, tatatatatatata...........

Godinu i po dana

Eto, proletelo je i ovih prvih 18 meseci. Teška srca moram da priznam da više nemamo bebu, već pravog malog/velikog dečaka. Svakim danom sve više raste, a svakim centimetrom i gramom ga sve više i više volimo. Ne možemo da se setimo kakav je život bio bez njega. Kaže Mikin tata: "Bilo nam je baš dosadno!"
Mika sad sve lepo razume šta mu pričamo. A da li će da posluša, to je već druga stvar. Zna šta mu se jede i šta mu se ne jede. Pokušava u svakom trenutku da opipa mamine granice (kod ostalih, granica i nema i to odavno zna). Ima nove zvukove koje često koristi- neki bi ih nazvali vrištanjem, njakanjem, histerisanjem. Mama uglavnom ne obraća pažnju...

Puno toga sad i zna- učili smo razne životinje: kucu, koku, konja, macu, medu, slona. Zna i kako one "kažu". I dalje slabo priča, ali polako počinje da artikuliše pojedine reči- vode kaže "dede", koka je "koko", kuca je "avava" i tako dalje. Ja sam zadovoljna.

Nodija polako potiskujemo u drugi plan- i vreme je bilo!
Sve više mu se sviđa Dora i besomučno je gleda. Ne znam koliko razume, ali na iste scene uvek isto reaguje.
Uhvatilo nas je nešto pa smo skoro svaki dan šetali ponovo u kolicima. Mama i komšinica sa sinovima (godinu i po; dve i po), kolica i veeelika šetnja. Smeje nam se komšiluk što vozimo veliku decu, ali nama je cool.

Napokon je prestao da trpa sve i svašta u usta. Letos sam htela nervni slom da doživim zbog jedenja deteline. Sad ga to više ne zanima. Šetamo, gledamo koke, skupljamo i bacamo kamenčiće, beremo cvetiće (cicic).
Evo malo slika, pa ću valjda uskoro opet nešto pisati. Sad mi stao mozak....

Nove fotke

Postavila sam fotke sa turneje i neke skorije u galeriju.
Mama

16 meseci- kad pre?

Mika prekosutra puni 16 meseci. Kao da je 16 dana prošlo otkako se rodio, a kao da je celog života sa nama. Jel uopšte bilo vreme kad nije bilo Mike?



Odakle da počnemo? I dalje se ljudi iščuđavaju kako "fino hoda" i kako se "lepo snalazi". Nama više smešno. Čovek ima prakse čitavih 7 meseci, malo li je? Nekoliko puta su me ljudi pitali u poslednje vreme: "Koliko ima godina? Tri?" i onda ih ja bacim u rebus kad kažem koliko zaista ima. Vejiki sam dečko.

Napokon smo prihvatili kravicu. Nije kao kod mame, ali nije ni loše. Mama još nije definitivno prelomila ukidanje sike, ali tu smo. Da se Mika pita, na velikom odmoru bi jednog dana trčao kod mame na "užinu".

Vodila ga mama na veliki bazen. Nije bila tako hladna voda kao na moru. Fino smo se iskupali, malo plakali, lepo se izigrali. Trčali bosi po dvorištu i pravili haos po babinoj kući. Mama zaboravila da napuni baterije, pa nema slika, ali evo obećavamo da ćemo uskoro ponovo otići i slikati se.

Juče je Mihailo dobio 13.ti zub. Zovemo ga Gile (kao 13.to prase ). Giletu će se uskoro pridružiti još tri drugara. Mika ujeda kao besno kučence. Ne smemo ni trenutak da se opustimo, već je krenuo u napad...

Kao veJiki dečko uzme mamu za ruku i šetamo svuda po našem kraju- a to je sve uzbrdo i nizbrdo. Ne voli autobuse i druga kola osim svojih. U svojim kolima lepo sedi u sedištu i gleda Nodija grickajući grisine do besvesti. Ova kola obožava jer zna da dok su ona tu- i tata je tu.