Bili smo na kontroli i primili poslednji Pentaxim. Mika ima 13 kg i visok je 88cm. Broj cipela 25.
Šta zna ovaj polubosančić sa 19 meseci? Svašta zna, ali zadržava za sebe, tj. ne priča o tome.
Najnoviji fazoni su otvaranje/zatvaranje svega mogućeg i nemogućeg; slaganje kockica, nekih čašica što se uklapaju, a i stvari koje nisu ni predviđene za slaganje. Tako, prolazim pored njegovog stočića, a tamo stoji neka kutija, pa na njoj šerpica, na šerpici autić. Ili igračka kocka, na njoj flašica sa vodom, pa odozgo čašica. Mini-tornjevi na sve strane.
Ima malo više strpljenja, pa ga stavim u krilo i nešto pričam, objašnjavam, pa ga gnjavim. Lepo se družimo. Do skoro je samo bio u pokretu. Uvek u motion blur-u.
Kosa mu je porasla MNOGO. Ne znam šta da radim, ali nešto ću MORATI uskoro. Prošli pokušaj šišanja je bio vrrrrrrlo neslavan, šta će biti dalje- ne znam.
Da li mu rastu šestice ili je razvio neku novu nesigurnost, ne znam. Jedan prst mu je stalno u pupku, a druga ruka u ustima. Stalno. Stalno. Stalno.
Učimo da ručkamo na kašičicu i viljuškicu i super nam ide.
Skinuli smo jednu stranu kreveca i sad je sav važan. Ima svoj kutak, gde da sedne, gde da skakuće. Ustane i sedne kad hoće. Stalno tu donosi igračke i uživa. Od igračaka najviše voli komplet alata, autiće, kocke i te čuvene čašice koje se slažu jedna na drugu.
Mamu zovem tata, vodu zovem tata, kucu zovem tata, sve je tata.......
I na kraju, što bi Mika rekao, tatatatatatata...........
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Iako kazu da su mame slepe za lepotu svoje dece evo ja kao teta mogu reci da si u pravu kad kazes da je lep kao slika,zapravo nije lep nego je prelep :)
ReplyDeleteAna i Mia