Mika sad sve lepo razume šta mu pričamo. A da li će da posluša, to je već druga stvar. Zna šta mu se jede i šta mu se ne jede. Pokušava u svakom trenutku da opipa mamine granice (kod ostalih, granica i nema i to odavno zna). Ima nove zvukove koje često koristi- neki bi ih nazvali vrištanjem, njakanjem, histerisanjem. Mama uglavnom ne obraća pažnju...
Puno toga sad i zna- učili smo razne životinje: kucu, koku, konja, macu, medu, slona. Zna i kako one "kažu". I dalje slabo priča, ali polako počinje da artikuliše pojedine reči- vode kaže "dede", koka je "koko", kuca je "avava" i tako dalje. Ja sam zadovoljna.
Nodija polako potiskujemo u drugi plan- i vreme je bilo!
Sve više mu se sviđa Dora i besomučno je gleda. Ne znam koliko razume, ali na iste scene uvek isto reaguje.
Uhvatilo nas je nešto pa smo skoro svaki dan šetali ponovo u kolicima. Mama i komšinica sa sinovima (godinu i po; dve i po), kolica i veeelika šetnja. Smeje nam se komšiluk što vozimo veliku decu, ali nama je cool.
Napokon je prestao da trpa sve i svašta u usta. Letos sam htela nervni slom da doživim zbog jedenja deteline. Sad ga to više ne zanima. Šetamo, gledamo koke, skupljamo i bacamo kamenčiće, beremo cvetiće (cicic).
Evo malo slika, pa ću valjda uskoro opet nešto pisati. Sad mi stao mozak....
No comments:
Post a Comment
Ostavite komentar: