Mika čita

Mikasti je čovek koji očigledno upija kao sunđer i sve što upije- zadrži za sebe. Pre neki dan me do koske iznenadio kad je bez greške "pročitao" reč od 8 slova. Posle samo nekoliko ponavljanja od strane mene. :)
Tada sam ga na primer, prvi put čula da izgovara glas "r".
Ovako je to izgledalo:



U poslednjih nekoliko dana, sve češće mu se "omaknu" neke reči. Imam utisak da on zaista sve zna, ali neće da reprodukuje.
Engleski: swing, garden, gate, lake, tree, treasure, backpack
Španski: salta
Srpski: žbun, šuma, supa

2 godine i 2 meseca

Ako ste se pitali- ne, još neće da priča. :)
Još uvek je u fazi kineskog. Sad ubacuje malo i engleski! Ponavlja za Dorom, tj. mapom: tree, lake, treasure! (samo naravno na neki svoj način).
Dobio je za rođendan od mame i tate kućicu za dvorište. Najviše voli da se igra napolju, pogotovo ako je tu i neka voda. Čupa travicu, tovari u kolica i voza po dvorištu.
Kao veliki, da mami ruku, idemo do prodavnice, u šetnju, u goste.
I dalje je jako tvrdoglav, svoj, maltene nezavistan. Zove nas u pomoć zaista kad sve živo isproba da sam nešto obavi- a ne može.
Naravno da je i dalje visok i napredan. Na poslednjem merenju, 26.04. je imao 96cm u visinu i 17kg.
I dalje zeza, izbirljiv je u hrani. Provalili smo bombone (KIKI- tako se zovu sve bombone) i isprobavamo naaaajrazličitije. Trenutno smo u fazi nekih gumenih u obliku Miki Mausa.
Počeli smo malo da idemo na nošu, čekamo lepše vreme da isprobamo gaćice.

21 mesec

Šta da napišem o Miki?

Miku je moguće opisati isto kao i silu prirode. To jednostavno mora da se doživi, ili moraš da budeš veliki umetnik da staviš te reči na papir.

Sad je veliki dečak. Pre neki dan smo se mimoišli sa nekim đacima koji su se vraćali iz škole. Mika za možda 2cm niži od ovog jednog. Haos!

-visina oko 90cm, težina oko 14,5kg

I dalje ne želi da priča, ali sve drugo hoće i sve ga zanima. Svaku stvar koju vidi ili uzme, mora da prouči, vidi šta radi, kako se otvara i zatvara. Mnogo mu se sviđaju kockice, puzzle za pod, dečije knjige.

Sada već često crtamo. Uzme olovku i kaže: „Av-va-va“ (Da crtamo kucu.) Ja mu nekad odštampam sliku kuce, a onda on po njoj „piše“ sve ukrug, ukrug. Mirno, lagano, sistematski ispuni ceo papir.

Konačno pristaje da šeta sam, bez nošenja i koristimo ove lepe dane u sred zime, pa šetamo držeći se za ruke, obilazimo koke i kuce po okolnim dvorištima. Lepo ga je videti kako se oseća „kao kod kuće“ u svom kraju. Zna ulice, puteve kuda često idemo. Uvek pogodi u kom dvorištu je šta. Najviše voli da idemo ka našim senkama, pa na taj način i biramo put kuda ćemo.

Jutros smo svratili u pekaru. Hteo je nervni slom da doživi dok nismo izašli i dok mu nisam dala parče puža u ruku. Video čovek „sav onaj lebac“ na policama. Baš voli ’lebac. To je jedna od ukupno 5 stvari koje hoće da jede. Mada, ne žalim se. To sam prevazišla. Sad čekam da ga prođu bubice. Voli da jede sam, ja mu malo pomažem. Viljušku smo savladali, sad još kašiku.

Kupili smo nošu i to muzičku. Svira baš kao muzički telegram kada se nakvasi. Za sad smo u fazi navikavanja, ko zna kad će služiti svrsi. Mi smo prvi korak napravili i sad čekamo guzu i njenog komšiju da odluče da se odomaće u istoj.

Omiljene igračke- puzzle, kockice, autići, razne posude i čaše, pogotovo s poklopcem, vrata od frižidera, baloni...

Omiljene pesme- Itsy bitsy spider, Telefonijada, razne pesme iz crtaća, Kad si srećan

Omiljene priče- Tri praseta

Omiljeni crtaći- Dora, Hopla, Mickey Mouse Clubhouse, Noddy

19 meseci

Bili smo na kontroli i primili poslednji Pentaxim. Mika ima 13 kg i visok je 88cm. Broj cipela 25.
Šta zna ovaj polubosančić sa 19 meseci? Svašta zna, ali zadržava za sebe, tj. ne priča o tome.
Najnoviji fazoni su otvaranje/zatvaranje svega mogućeg i nemogućeg; slaganje kockica, nekih čašica što se uklapaju, a i stvari koje nisu ni predviđene za slaganje. Tako, prolazim pored njegovog stočića, a tamo stoji neka kutija, pa na njoj šerpica, na šerpici autić. Ili igračka kocka, na njoj flašica sa vodom, pa odozgo čašica. Mini-tornjevi na sve strane.
Ima malo više strpljenja, pa ga stavim u krilo i nešto pričam, objašnjavam, pa ga gnjavim. Lepo se družimo. Do skoro je samo bio u pokretu. Uvek u motion blur-u.
Kosa mu je porasla MNOGO. Ne znam šta da radim, ali nešto ću MORATI uskoro. Prošli pokušaj šišanja je bio vrrrrrrlo neslavan, šta će biti dalje- ne znam.

Da li mu rastu šestice ili je razvio neku novu nesigurnost, ne znam. Jedan prst mu je stalno u pupku, a druga ruka u ustima. Stalno. Stalno. Stalno.

Učimo da ručkamo na kašičicu i viljuškicu i super nam ide.
Skinuli smo jednu stranu kreveca i sad je sav važan. Ima svoj kutak, gde da sedne, gde da skakuće. Ustane i sedne kad hoće. Stalno tu donosi igračke i uživa. Od igračaka najviše voli komplet alata, autiće, kocke i te čuvene čašice koje se slažu jedna na drugu.

Mamu zovem tata, vodu zovem tata, kucu zovem tata, sve je tata.......
I na kraju, što bi Mika rekao, tatatatatatata...........