Čekajući proleće

Juče Mika bio na rutinskoj kontroli kod lekara. Ona rekla da je dobar, može u vrtić. Tati neki đavo nije dao mira i tražio pregled na ORL. Ova našla da mi dete ima dugotrajnu upalu oba uha i o'ma dala antibiotik i neke kapi. Kaže da je od toga nervozan, a da ne pokazuje ostale simptome jer je navikao već na to stanje. I šta ja sad da mislim? Šta da kažem? :( Pitam se da li dobro čuje, da li mu ovo utiče na razvoj govora, što sam čula da može da se desi...

Mika ima svoju sobu i već neko vreme spava u istoj. Ugasi seko, legne u krevetac, naruči ćebi, i kaže: "Akinoć". Kad nije dobar, skače malo po krevecu, opali glavom o stočić, plače i zaspi. Kad je dobar, uvuče nosić u jastuk i o'ma se komira.
Svi me pitaju da li bolje priča. Ljudi uglavnom njega uopšte ne čuju, jer ima šta pametnije da radi nego da priča sa njima, ali čini mi se da dobro napreduje. Dobro za dete koje je sebi dovoljno i koga ič ne zanima šta mi radimo i čime se bavimo. Neće da nas kopira, imitira, ponavlja za nama. Priča i radi šta njega interesuje. Svakako mu sledi dooobar sistematski uskoro, pa ćemo potražiti i savet logopeda, džast in kejs.

Pre neki dan je mom kolegi bio rođendan, i odnela sam Miki rođendanske kapice, onu duvaljku što se razvlači i balone. Ušla sam sa svom tom opremom u kuću, a Mika se zabezekne i kaže "Tetan odendan!" :D Nosili smo svo troje kapice 2 dana po kući, i svaki čas se čulo: "Tetan odendan!" A onda spustimo kapicu preko usta i onda smo "Tica". :D
Otkako je narastao dovoljno da dohvati prekidače, svuda i u svakom trenutku mora da gori svetlo. Samo zaređa po svim prostorijama i popali. E sad, osim računa za struju, ovo utiče i na nerve kad se probudi u sred noći i odluči da ustane, i krene da pali svetla po kući.
Jako nam nedostaje igranje napolju. Jednostavno je ili blato, ili vetar i kiša ili je Mika slinav. Jako retko izlazimo i dete baš pati. Stoji na prozoru, gleda ulicu i traži "Apne"...
Čekamo proleće i gledamo badem ispod našeg prozora kad će procvetati.