Mihailo

Svetska nedelja dojenja 2009.

noreply@blogger.com (Ivana) — Thu, 30 Jul 2009 18:02:00 +0000

Svetska nedelja dojenja 2009.

Volela bih da vas sve pozovem na obeležavanje Svetske nedelje dojenja 2009. na Tašmajdanu. Biće savetovanja, stručnjaka, ali i zabave, sladoleda, animatora za najmlađe.... Pogledajte na sajtu Udruženja RODITELJ kako je bilo prošlih godina.

UDRUŽENJE RODITELJ PO ČETVRTI PUT OBELEŽAVA SVETSKU NEDELJU DOJENJA

Pozivamo Vas da nam se pridružite u četvrtom po redu obeležavanju Svetske nedelje dojenja u nedelju, 2. avgusta, u 18 časova, u Tašmajdanskom parku u organizaciji Udruženja RODITELJ.

Svetska nedelja dojenja se obeležava svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta.
Ovogodišnja akcija Udruženja Roditelj pod nazivom „Dojenje-spasonosno u kriznim situacijama!Da li ste spremni?" ima za cilj da ukaže na vitalnu ulogu dojenja u kriznim situacijama širom sveta, naglasi potrebu za aktivnom zaštitom i podrškom dojenju kako pre, tako i za vreme kriznih situacija, informiše majke, zastupnice i savetnice dojilja, zajednice, zdravstvene radnike, Vlade, donatore i medije kako i na koji način mogu da aktivno pruže podršku dojenju koje ponekad može biti spasonosno za veliki broj dece tokom različitih kriznih i vanrednih situacija.
Nastavljajući lepu tradiciju informisanja javnosti, a pre svega trudnica i mladih majki o prednostima dojenja, i ove godine ćemo pokušati da na jednom mestu okupimo što više majki koje će javno dojiti svoju decu, razmeniti iskustva, potražiti savet ili podršku.

Manifestacija je ove godine dobila zvaničnu podršku Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, Gradskog sekretarijata za zdravstvo, Sekretarijata za deciju zastitu i Opštine Stari Grad.

Pored pokrovitelja, očekujemo i prisustvo predstavnika više javnih ustanova: beografskih domova zdravlja, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut", "Halo-bebe", ali i drugih institucija, pojedinaca i organizacija i koje su spremne da podrže i promovišu dojenje.

Od prošle godine, naša zemlja se, sa ovom akcijom, pored 168 (trenutno) organizacija širom sveta, nalazi u kalendaru obeležavanja Svetske nedelje dojenja, na globalnom sajtu Svetske alijanse za promociju dojenja (WABA): http://www.worldbreastfeedingweek.org/worldwide.htm. http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/serbia1.htm
http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/index.htm

Prošlogodišnjim aktivnostima tokom Nedelje dojenja 2008. godine, Udruženje RODITELJ je postiglo značajan uspeh, i prepoznavši to, Svestka alijansa za promociju, podršku i zaštitu dojenja (WABA) nam je dodelila specijalnu Plaketu i srebrnu medalju. Naša zemlja se tim povodom našla na 32. mestu od prijavljenih više od 150 zemalja i 485 prijavljenih organizacija koje širom sveta obeležavaju nedelju dojenja (www.roditelj.org, http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/index.htm, http://www.worldbreastfeedingweek.net/wbw2008/worldwide.htm ).

Pozivamo sve zainteresovane da budu naši gosti 2. avgusta na Tasmajdanu, posebno trudnice i mame koje doje ali i sve ostale mame, tate, klince i klinceze jer će kao i svake godine biti ponesto za sve uzraste- saveta stručnjaka, vršnjačke edukacije, informativnog materijala, osvezenja, animatora, nagradnih igri, poklon paketa a pre svega, nadamo se prijatno provedenom popodnevu i lepom druzenju kao i svake godine do sada.

Kowibi

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 10 Jul 2009 12:45:00 +0000

Zabranjeno nam je da gledamo crtaće na engleskom. Morali smo da se prešaltamo na good ole' srpski. Mama poskidala epizode starih serija "Na slovo na slovo" i "Kolibri šou". Sad su "kowibi" pravi hit, a po ceo dan dozivamo Miću, Aćima, Paju, "Ocoju" i ostale likove. :)

Kontaktirala sam PR-a RTS-a u ime naše "redakcije dečijeg programa" heheh i izvukla raspored nastupa hora Kolibri. Išli smo na Ušće, dočekali silne neke bicikliste koji su došli niz Dunav iz Beča i poslušali Kowibe. :) Evo kako je to bilo:

Divno smo se proveli i jako nam je drago da smo upoznali i uživo "Kowibe". :)

Roditeljski info centar na Kalemegdanu

noreply@blogger.com (Ivana) — Thu, 11 Jun 2009 07:14:00 +0000

Udruženje RODITELJ u saradnji sa Aksa bebi planetom u okviru projekta vršnjačkog savetovališta „Roditeljski info centar“ ponovo se druži sa roditeljima, budućim roditeljima i svima koji se interesuju za probleme roditeljstva u Srbiji u subotu, 13. juna kod kružne fontane NA KALEMEGDANU od 16 do 20 časova

Pozivamo sve zainteresovane kojima treba savet, preporuka, ili makar samo roditeljsku podrška i razumevanje da prošetaju, dođu do štanda na Kalemegdanu i slobodno pitaju.
Volonteri Udruženja RODITELJ biće tu da pomognu u traženju odgovora, a ako to nije moguće upućivaće na adrese onih koji to znaju.
Sve trudnice koje posete štand, na poklon će dobiti Aksin DVD o prvom opremanju bebe!

Projekat „Roditeljski info centar“ deo je vršnjačke edukacije kojom se Udruženje RODITELJ bavi od osnivanja. U saradnji sa Aksa bebi planetom, od decembra 2007. godine u prostoru njihovog objekta na Banovom Brdu, Savetovalište je radilo svake subote.
Pomagali smo roditeljima da izaberu opremu ze bebe, govorili šta je neophodno a šta manje bitno, davali savete o porođaju, dojenju, nezi bebe, hrabrili trudnice, sve iz svežeg roditeljskog iskustva.

Za sve informacije obratite se Udruženju Roditelj
064/2206-438
064/577-86-56
info@roditelj.org
www.roditelj.org

Big Boy Mika

noreply@blogger.com (Ivana) — Thu, 11 Jun 2009 07:07:00 +0000

Ispostavilo se da je Mika veliki ljubitelj plesa i muzike! :)
Juče me zvala vaspitačica:
"Joj, da vidite kako vam sin pleše! Eno ga u Ivinom vozu!"
Žena je 'ladno osetila potrebu da me zove telefonom i dočara atmosferu. :)
Inače, moj muzičar stalno peva, na srpskom, engleskom, ne pravi pitanje! Kao onaj Ciga iz vica o Pitagorinoj teoremi, često ne zna reči, nego samo nabada melodiju: "Head, tote tite to". To bi bilo "Head, shoulders, knees and toes" :)))
Greatest hits by Mika bi bili: Deda Mraz, Head, shoulders..., zatim engleska abeceda- ej bi si di..., Slon lepotan Dondolan itd.

Naučio je napokon da piški u nošu, ponekad i ono drugo. Sad je big boy Mika u gaćama. :)
Danas imam roditeljski u vrtiću, gde treba da mi daju rezultate pregleda logopeda. Nisam sigurna hoću li smeti da ih objavim i ovde... Ne nadam se najboljim rezultatima. Svakako ćemo morati na neki tretman... Držite nam fige....

Čekajući proleće

noreply@blogger.com (Ivana) — Tue, 24 Mar 2009 06:57:00 +0000

Juče Mika bio na rutinskoj kontroli kod lekara. Ona rekla da je dobar, može u vrtić. Tati neki đavo nije dao mira i tražio pregled na ORL. Ova našla da mi dete ima dugotrajnu upalu oba uha i o'ma dala antibiotik i neke kapi. Kaže da je od toga nervozan, a da ne pokazuje ostale simptome jer je navikao već na to stanje. I šta ja sad da mislim? Šta da kažem? :( Pitam se da li dobro čuje, da li mu ovo utiče na razvoj govora, što sam čula da može da se desi...

Mika ima svoju sobu i već neko vreme spava u istoj. Ugasi seko, legne u krevetac, naruči ćebi, i kaže: "Akinoć". Kad nije dobar, skače malo po krevecu, opali glavom o stočić, plače i zaspi. Kad je dobar, uvuče nosić u jastuk i o'ma se komira.
Svi me pitaju da li bolje priča. Ljudi uglavnom njega uopšte ne čuju, jer ima šta pametnije da radi nego da priča sa njima, ali čini mi se da dobro napreduje. Dobro za dete koje je sebi dovoljno i koga ič ne zanima šta mi radimo i čime se bavimo. Neće da nas kopira, imitira, ponavlja za nama. Priča i radi šta njega interesuje. Svakako mu sledi dooobar sistematski uskoro, pa ćemo potražiti i savet logopeda, džast in kejs.

Pre neki dan je mom kolegi bio rođendan, i odnela sam Miki rođendanske kapice, onu duvaljku što se razvlači i balone. Ušla sam sa svom tom opremom u kuću, a Mika se zabezekne i kaže "Tetan odendan!" :D Nosili smo svo troje kapice 2 dana po kući, i svaki čas se čulo: "Tetan odendan!" A onda spustimo kapicu preko usta i onda smo "Tica". :D
Otkako je narastao dovoljno da dohvati prekidače, svuda i u svakom trenutku mora da gori svetlo. Samo zaređa po svim prostorijama i popali. E sad, osim računa za struju, ovo utiče i na nerve kad se probudi u sred noći i odluči da ustane, i krene da pali svetla po kući.
Jako nam nedostaje igranje napolju. Jednostavno je ili blato, ili vetar i kiša ili je Mika slinav. Jako retko izlazimo i dete baš pati. Stoji na prozoru, gleda ulicu i traži "Apne"...
Čekamo proleće i gledamo badem ispod našeg prozora kad će procvetati.

Novo ruho

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 30 Jan 2009 17:49:00 +0000

Evo Mikinog bloga u novim "gaćama". :)
Planiram da probam da pravim ove layoutove za prodaju....
Ima li zainteresovanih? :)

Zimske čarolije

noreply@blogger.com (Ivana) — Sun, 11 Jan 2009 07:38:00 +0000

From Zimske čarolije

Novogodišnje čarolije i ostalo

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 09 Jan 2009 08:12:00 +0000

Sveti Nikola, Nova Godina, Božić bili i prošli. Ostavili nas sa ponekim kilogramom viška, i puno novih iskustava, doživljaja, uspomena.
Mama je mesila "kjaće", Mika ih uglavnom sistematski uništavao, a slabije jeo.

From Osmesi, osmesi

Nodi se vratio na velika vrata, a pojavili su se i neki novi likovi u Mikinom životu: Dede MaZ i Šeki (Sneško). Kuću smo malo okitili, što nam se delimično i obilo o glavu jer Mika voli da "bere" lampice sa ukrasne grane drveta.

From Osmesi, osmesi

Praznike smo proveli bolesni. Privikli smo se na vrtić emotivno jako brzo i lepo, ali zdravsteno jako teško. Mika je stalno bolestan, a i mi sa njim.

Što se pričanja tiče, aktuelno nam je recitovanje iz crtaća:

Dora- dinosaurusov rep, bakina kuća, brdo, most, vulkan itd
Nodi- sve likove zna i nabraja kako koji naiđe.

From Osmesi, osmesi

Kada nešto (ili nekog) tražimo po kući, onda se doziva: vooodooo, deeee siiiii, ooooođiiii....
Juče smo išli na sankanje i oduševljeni smo. Slike u sledećem postu. :)

Puno!

noreply@blogger.com (Ivana) — Tue, 23 Sep 2008 05:00:00 +0000

Učila sam Miku: "Koliko te mama voli?", da on odgovori: "Puno". Pa sam ga učila: "Koliko voliš mamu?", isto: "Puno". Nije naučio da odgovori na pitanje, ali bar ponovi za mnom- puno.
Juče smo se nešto mazili pred spavanje i on ničim izazvano kaže meni: "Puno!"
I ja eto računam da mi je sin rekao da me voli.
Volim i ja njega- PUNO!

Šuma, Šuma, Šuma

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 12 Sep 2008 18:51:00 +0000

Mika je veliki čovek. Ima jedan metar i 17 kilograma. Dr-ka kaže da je kao prosečan četvorogodišnjak, ljubi ga majka! :)
Napokon zna ko je ko- deda, baba, tata, pa čak i mama! Dotrči do mene, pa mi kaže: "Tata..." i brzo se ispravi: "tatamama...... MAMA!" :D
Znamo i delove tela: ko, nos, stata, bada, pupa, piša itd.
Najviše voli da piše, traži papa i viče: "piši!". Sasvim lepo nacrta šumu, kako ga je mama naučila- nekoliko uspravnih linija kao stabla, i odozgo nažvrljamo nešto da liči na krošnje.
To izgleda recimo ovako (klik na sliku):

Mika je svetski čovek i ne želi da se ograničava jednim jezikom. Opušteno govori i engleski i srpski. Što se mame tiče, to nije problem. Kad kaže: "Swing", idemo na ljuljašku. E, sad, u poslednje vreme provodimo mnogo vremena sa babom i dedom kojima su strani jezici misaona imenica. Mika se ubi objašnjavajući, ali njima nije jasno. Sad ga oboje zovu "moj čvi". Dete govori: "tree", a oni to prekrstili u "čvi" i tako ga zovu!
Ovo leto baš izmiče brzo i svašta se dešava. Mikini roditelji i baba i deda prave ajvar da nahrane gladne tete sa foruma i Mika je rešio da im pomogne. Pomaže tati oko preslaganja i prebiranja paprike, prosto je opsednut time. Natovari paprike u svoja "zidarska" kolica i razvozi po dvorištu. Ako treba, priskoči i oko mešanja ajvara:

Dolazio mu je i brat od tetke iz Banjaluke, Vladimir. On je samo malčice mlađi od Mike i dečaci su nam priređivali veliku zabavu tih dana. Evo kako se oni zajedno igraju, peru jabuke na placu i gledaju Nodija (pa smo svi mirni):

Dolazili su nam i drugari čak iz Slovenije. Lepo smo se izigrali. Mala Mia je Mikin vršnjak, takođe i jako je fina i dobra. Deca se lepo igraju, odrasli samo smetaju:

Za dva dana krećemo u vrtić. Držite nam fige!

Mika čita

noreply@blogger.com (Ivana) — Sun, 29 Jun 2008 21:23:00 +0000

Mikasti je čovek koji očigledno upija kao sunđer i sve što upije- zadrži za sebe. Pre neki dan me do koske iznenadio kad je bez greške "pročitao" reč od 8 slova. Posle samo nekoliko ponavljanja od strane mene. :)
Tada sam ga na primer, prvi put čula da izgovara glas "r".
Ovako je to izgledalo:

U poslednjih nekoliko dana, sve češće mu se "omaknu" neke reči. Imam utisak da on zaista sve zna, ali neće da reprodukuje.
Engleski: swing, garden, gate, lake, tree, treasure, backpack
Španski: salta
Srpski: žbun, šuma, supa

2 godine i 2 meseca

noreply@blogger.com (Ivana) — Sun, 15 Jun 2008 07:32:00 +0000

Ako ste se pitali- ne, još neće da priča. :)
Još uvek je u fazi kineskog. Sad ubacuje malo i engleski! Ponavlja za Dorom, tj. mapom: tree, lake, treasure! (samo naravno na neki svoj način).
Dobio je za rođendan od mame i tate kućicu za dvorište. Najviše voli da se igra napolju, pogotovo ako je tu i neka voda. Čupa travicu, tovari u kolica i voza po dvorištu.
Kao veliki, da mami ruku, idemo do prodavnice, u šetnju, u goste.
I dalje je jako tvrdoglav, svoj, maltene nezavistan. Zove nas u pomoć zaista kad sve živo isproba da sam nešto obavi- a ne može.
Naravno da je i dalje visok i napredan. Na poslednjem merenju, 26.04. je imao 96cm u visinu i 17kg.
I dalje zeza, izbirljiv je u hrani. Provalili smo bombone (KIKI- tako se zovu sve bombone) i isprobavamo naaaajrazličitije. Trenutno smo u fazi nekih gumenih u obliku Miki Mausa.
Počeli smo malo da idemo na nošu, čekamo lepše vreme da isprobamo gaćice.

21 mesec

noreply@blogger.com (Ivana) — Sat, 02 Feb 2008 14:55:00 +0000

Šta da napišem o Miki?

Miku je moguće opisati isto kao i silu prirode. To jednostavno mora da se doživi, ili moraš da budeš veliki umetnik da staviš te reči na papir.

Sad je veliki dečak. Pre neki dan smo se mimoišli sa nekim đacima koji su se vraćali iz škole. Mika za možda 2cm niži od ovog jednog. Haos!

-visina oko 90cm, težina oko 14,5kg

I dalje ne želi da priča, ali sve drugo hoće i sve ga zanima. Svaku stvar koju vidi ili uzme, mora da prouči, vidi šta radi, kako se otvara i zatvara. Mnogo mu se sviđaju kockice, puzzle za pod, dečije knjige.

Sada već često crtamo. Uzme olovku i kaže: „Av-va-va“ (Da crtamo kucu.) Ja mu nekad odštampam sliku kuce, a onda on po njoj „piše“ sve ukrug, ukrug. Mirno, lagano, sistematski ispuni ceo papir.

Konačno pristaje da šeta sam, bez nošenja i koristimo ove lepe dane u sred zime, pa šetamo držeći se za ruke, obilazimo koke i kuce po okolnim dvorištima. Lepo ga je videti kako se oseća „kao kod kuće“ u svom kraju. Zna ulice, puteve kuda često idemo. Uvek pogodi u kom dvorištu je šta. Najviše voli da idemo ka našim senkama, pa na taj način i biramo put kuda ćemo.

Jutros smo svratili u pekaru. Hteo je nervni slom da doživi dok nismo izašli i dok mu nisam dala parče puža u ruku. Video čovek „sav onaj lebac“ na policama. Baš voli ’lebac. To je jedna od ukupno 5 stvari koje hoće da jede. Mada, ne žalim se. To sam prevazišla. Sad čekam da ga prođu bubice. Voli da jede sam, ja mu malo pomažem. Viljušku smo savladali, sad još kašiku.

Kupili smo nošu i to muzičku. Svira baš kao muzički telegram kada se nakvasi. Za sad smo u fazi navikavanja, ko zna kad će služiti svrsi. Mi smo prvi korak napravili i sad čekamo guzu i njenog komšiju da odluče da se odomaće u istoj.

Omiljene igračke- puzzle, kockice, autići, razne posude i čaše, pogotovo s poklopcem, vrata od frižidera, baloni...

Omiljene pesme- Itsy bitsy spider, Telefonijada, razne pesme iz crtaća, Kad si srećan

Omiljene priče- Tri praseta

Omiljeni crtaći- Dora, Hopla, Mickey Mouse Clubhouse, Noddy

19 meseci

noreply@blogger.com (Ivana) — Mon, 26 Nov 2007 10:47:00 +0000

Bili smo na kontroli i primili poslednji Pentaxim. Mika ima 13 kg i visok je 88cm. Broj cipela 25.
Šta zna ovaj polubosančić sa 19 meseci? Svašta zna, ali zadržava za sebe, tj. ne priča o tome.
Najnoviji fazoni su otvaranje/zatvaranje svega mogućeg i nemogućeg; slaganje kockica, nekih čašica što se uklapaju, a i stvari koje nisu ni predviđene za slaganje. Tako, prolazim pored njegovog stočića, a tamo stoji neka kutija, pa na njoj šerpica, na šerpici autić. Ili igračka kocka, na njoj flašica sa vodom, pa odozgo čašica. Mini-tornjevi na sve strane.
Ima malo više strpljenja, pa ga stavim u krilo i nešto pričam, objašnjavam, pa ga gnjavim. Lepo se družimo. Do skoro je samo bio u pokretu. Uvek u motion blur-u.
Kosa mu je porasla MNOGO. Ne znam šta da radim, ali nešto ću MORATI uskoro. Prošli pokušaj šišanja je bio vrrrrrrlo neslavan, šta će biti dalje- ne znam.

Da li mu rastu šestice ili je razvio neku novu nesigurnost, ne znam. Jedan prst mu je stalno u pupku, a druga ruka u ustima. Stalno. Stalno. Stalno.

Učimo da ručkamo na kašičicu i viljuškicu i super nam ide.
Skinuli smo jednu stranu kreveca i sad je sav važan. Ima svoj kutak, gde da sedne, gde da skakuće. Ustane i sedne kad hoće. Stalno tu donosi igračke i uživa. Od igračaka najviše voli komplet alata, autiće, kocke i te čuvene čašice koje se slažu jedna na drugu.

Mamu zovem tata, vodu zovem tata, kucu zovem tata, sve je tata.......
I na kraju, što bi Mika rekao, tatatatatatata...........

Godinu i po dana

noreply@blogger.com (Ivana) — Tue, 30 Oct 2007 17:27:00 +0000

Eto, proletelo je i ovih prvih 18 meseci. Teška srca moram da priznam da više nemamo bebu, već pravog malog/velikog dečaka. Svakim danom sve više raste, a svakim centimetrom i gramom ga sve više i više volimo. Ne možemo da se setimo kakav je život bio bez njega. Kaže Mikin tata: "Bilo nam je baš dosadno!"
Mika sad sve lepo razume šta mu pričamo. A da li će da posluša, to je već druga stvar. Zna šta mu se jede i šta mu se ne jede. Pokušava u svakom trenutku da opipa mamine granice (kod ostalih, granica i nema i to odavno zna). Ima nove zvukove koje često koristi- neki bi ih nazvali vrištanjem, njakanjem, histerisanjem. Mama uglavnom ne obraća pažnju...

Puno toga sad i zna- učili smo razne životinje: kucu, koku, konja, macu, medu, slona. Zna i kako one "kažu". I dalje slabo priča, ali polako počinje da artikuliše pojedine reči- vode kaže "dede", koka je "koko", kuca je "avava" i tako dalje. Ja sam zadovoljna.

Nodija polako potiskujemo u drugi plan- i vreme je bilo!
Sve više mu se sviđa Dora i besomučno je gleda. Ne znam koliko razume, ali na iste scene uvek isto reaguje.
Uhvatilo nas je nešto pa smo skoro svaki dan šetali ponovo u kolicima. Mama i komšinica sa sinovima (godinu i po; dve i po), kolica i veeelika šetnja. Smeje nam se komšiluk što vozimo veliku decu, ali nama je cool.

Napokon je prestao da trpa sve i svašta u usta. Letos sam htela nervni slom da doživim zbog jedenja deteline. Sad ga to više ne zanima. Šetamo, gledamo koke, skupljamo i bacamo kamenčiće, beremo cvetiće (cicic).
Evo malo slika, pa ću valjda uskoro opet nešto pisati. Sad mi stao mozak....

Nove fotke

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 07 Sep 2007 17:02:00 +0000

Postavila sam fotke sa turneje i neke skorije u galeriju.
Mama

16 meseci- kad pre?

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 24 Aug 2007 20:41:00 +0000

Mika prekosutra puni 16 meseci. Kao da je 16 dana prošlo otkako se rodio, a kao da je celog života sa nama. Jel uopšte bilo vreme kad nije bilo Mike?

Odakle da počnemo? I dalje se ljudi iščuđavaju kako "fino hoda" i kako se "lepo snalazi". Nama više smešno. Čovek ima prakse čitavih 7 meseci, malo li je? Nekoliko puta su me ljudi pitali u poslednje vreme: "Koliko ima godina? Tri?" i onda ih ja bacim u rebus kad kažem koliko zaista ima. Vejiki sam dečko.

Napokon smo prihvatili kravicu. Nije kao kod mame, ali nije ni loše. Mama još nije definitivno prelomila ukidanje sike, ali tu smo. Da se Mika pita, na velikom odmoru bi jednog dana trčao kod mame na "užinu".

Vodila ga mama na veliki bazen. Nije bila tako hladna voda kao na moru. Fino smo se iskupali, malo plakali, lepo se izigrali. Trčali bosi po dvorištu i pravili haos po babinoj kući. Mama zaboravila da napuni baterije, pa nema slika, ali evo obećavamo da ćemo uskoro ponovo otići i slikati se.

Juče je Mihailo dobio 13.ti zub. Zovemo ga Gile (kao 13.to prase ). Giletu će se uskoro pridružiti još tri drugara. Mika ujeda kao besno kučence. Ne smemo ni trenutak da se opustimo, već je krenuo u napad...

Kao veJiki dečko uzme mamu za ruku i šetamo svuda po našem kraju- a to je sve uzbrdo i nizbrdo. Ne voli autobuse i druga kola osim svojih. U svojim kolima lepo sedi u sedištu i gleda Nodija grickajući grisine do besvesti. Ova kola obožava jer zna da dok su ona tu- i tata je tu.

Bili smo na turneji

noreply@blogger.com (Ivana) — Sat, 18 Aug 2007 07:30:00 +0000

Eto, vratili se i mi.
Bili smo u Buljarici, pored Petrovca na moru 7 dana. Šta da vam kažem? Nemojte tamo da idete. :) Smeštaj nam je bio super, plaža ok i to je sve. Tamo nema ničega. Nije da ja patim za noćnim životom, ali nema ni neke stazice za šetnju. Veliki minus. Gladni nećete ostati, ima 3-4 restorana i 2 prodavnice. Na plaži nema gužve, ali ni tuševa, ali zato pikavaca ima za izvoz. More je bilo čisto, ali puno talasa i hladno- zakačili smo ovo zahlađenje. Mika se ništa nije kupao. Kad ga pitaš: "Gde je more?", on mu okrene leđa!
Sreća, pa smo imali sobu sa velikom terasom, i tu se kupao u bazenčetu. Išli smo do Budve i Petrovca, da dete može malo da se prošeta. U Budvi našli fino igralište za malu decu- tobogani, ljuljaške i zezalice. Ulaz 2€.
Evo malo slika:

Ovo je kuća u kojoj smo bili:

U Kotoru smo se našli sa Ivanom_k i Simply. Obe su divne devojke, a dečica stvarno preslatka, baš kao na slikama. Simply je prelepa trudnica. Ivana- nemam reči. Mnogo fina i leeeepa. Žao mi samo što se nismo duže družili i što sam zaboravila Ivani da dam disk, a nosila ga iz Bg.

Išli smo i na Ostrog, i to sam ja vozila do gore! Ima da tražim da mi to upišu u vozačku, pa da pokazujem kad mi neko kaže da su žene loši vozači! :rofl: Još da dodam da su me na ovom putovanju kao vozača videli i kanjoni Morače, Tare, Pive, Vrbasa, a i Ovčarsko-kablarska klisura! Tako mi zapalo.

Put od CG ka Foči, Sarajevu je očajan. Na mapi ucrtan kao magistralni, a u stvari-jedna traka, često nema asfalta, povremeno samo drveni mostovi. Užas!

Banjaluka nas je kao i uvek dočekala raširenih ruku. Jako se prijatno osećamo tamo. Vreme nas je poslužilo i uživali smo u šetnji gradskim ulicama. Naš mali rođak se krstio, pa smo išli u manastir Krupa na Vrbasu i posetili izletište gde su prelepi mlinovi. Ono mora lično da se vidi.

U Banjaluci smo imali drugi forumski susret, koji nažalost nije dokumentovan. Toliko smo nešto iskomplikovali lokalitet (park, igraonica ili poslastičarnica) i u tim seljenjima i razgovorima zaboravimo da okinemo koju.
Upoznali smo Spirit i malu Anju i Alexu7 čiji je Sergejko bolestan. Obe su divne devojke, čini mi se da bih se sigurno družila sa njima da su mi bliže. Lepo se ispričale, kao da se znamo, iako nikad nismo online komunicirale. Šalile se da je bilo potrebno ja da im banem, da bi se Banjalučanke upoznale. Gupi nije mogla da dođe, ali smo je rezervisali za sledeći put.

Žao mi je što nisam uspela da "postrojim" devojke duž koridora, ali kasno smo krenuli iz BL i imali neke zastoje usput. Stigli u BG u 2 ujutro. Vidimo se dogodine!

Evo malo slika iz BiH:

Ovde sam malo uhvatila Spirit kako trči za ćerkom:

Uspela je da je uhvati na vreme, za razliku od Miloša, kome je Mika pobegao. Sav se iskvasio u ovoj fontani!

Ovo smo mi sa tetkom Vinkom. Kod nje odsedamo u BL:

Evo malo slika sa Krupe na Vrbasu:

I jedna crtica, čisto da zabeležimo kako nam mladunče napreduje- Visok je 86cm, zna da kaže: mama, tata, ajde, daj, šta je to, šut, kokonj (bokal)... I dalje je dobar i fin, ali polako uči i da se bori za sebe, ne da deci da ga zezaju. Maksimalno smo smanjili dojenje, polako prekidamo, tako da i lepše spava. Naučio je sam da drži flašicu kad pije vodu, otvara vrata na kvaku, zna čemu služi ključ (sam provalio)... Mika raste li, raste.....

Moj mikasti raste

noreply@blogger.com (Ivana) — Thu, 19 Jul 2007 21:18:00 +0000

U poslednje vreme mnogo napredujemo. Polako probijamo put ka verbalizaciji- pričanju. Omakne mu se poneka reč- daj, ajde, tata, mama, voda... Mislim da će Mika biti od one dece koja upijaju i uče i preko noći progovore. Mnogo pojmova već poznaje. Puno razume od onoga što mu se kaže.
Sad je u fazi da me uzme za ruku i odvede tačno do onoga šta mu treba. Napokon je naučilo da sam pije iz flašice, ali mu je ostala navika da mi je tutne u ruku. Onda ja njemu tutnem i čovek pije.
Svaki čas ga skidam sa stolica ili kuhinjskog stola, baš voli da se pentra.
Polako se opraštamo od dojenja, sveli smo na 2 podoja na 24 sata, što nije lako ni meni, ni njemu.
Počeo je da spava gotovo po celu noć, tako da sam i ja odmornija i manje džangrizava. Samim tim nam se poboljšao i kvalitet života.
Pripremamo se na more 31.og, pa će sledeće verovatno biti izveštaj sa letovanja.
Evo malo slika:

Mika se prvi put šišao

noreply@blogger.com (Ivana) — Wed, 27 Jun 2007 18:19:00 +0000

Bila nam je tetka Jelena. Ona se malo plašila da šiša maJeckog, ali je dotični bio skroz opušten i dobaJ i sve je istrpeo za peticu!
Evo nekih slika pre i posle:

(klik na sliku za veću verziju)

Hvala, tetka, bila si suuuuper!

Mladić od skoro 14 meseci

noreply@blogger.com (Ivana) — Mon, 18 Jun 2007 21:01:00 +0000

Na godišnjem sistematskom smo šarmirali dve žeMske, šokirali medicinsko osoblje jer ne plačemo kao magarci kad primimo vakcinu. Mika je visok 81,5cm i ima 10,5 kg.
Pravi mali šarmer!
Trenutno ima 8-10 zuba, potpuno smo nesigurni- ne da nam da proverimo. Zna da se popne na dvosed i onda mama histeriše: "Pade dete!" i juri da ga uhvati. Zna da zove tatu, mamu, dedu, da kaže "da" i "ajde", Nodija zove "Dan".
Naučio je da šutira loptu, da bere maline (preferira zelene), da stavlja i vadi predmete iz kutija, puuuno reči prepoznaje- nogica, ruka, lopta, auto, Bilbo itd.
Ima i novi bicikl koji još nismo uslikali.
Sa 13 meseci se prvi put razboleo i junački preležao. Imao je i malu reakciju na vakcinu, ali je brzo prošlo.
Mika je dobro i nasmejano detence. Voli da se kupa, sluša mamu i tatu, miran je i umiljat, ali i razigran. I dalje ima najveći osmeh na svetu.
Evo malo nabacanih sličica iz prethodna dva meseca:
Ovo je sa mojom budućom snajkom i sa njenim sekama:

Tatin mali razmaženi sin:

Ovo je prija Tija, od nje sam dobio ovu suuuper kućicu:

Ovako je ispravno klopati lizalicu:

Mikin prvi rođendan

noreply@blogger.com (Ivana) — Mon, 18 Jun 2007 20:45:00 +0000

Mika je rođendan proslavio u dvorištu. Došlo je puno poznatog i nepoznatog sveta.
Evo da vidite delić atmosfere na nađem country-chillout rođendanu!

Ovo su naše torte. Nije nešto, ali smo se potrudili, pogotovo ja. Prvi put sam špricala tortu. Deci su se mnogo svideli ukrasi.

Tetka, teča, pokloni i atmosfera. Žao mi je samo što nemam lepu sliku dvorišta, baš smo se potrudili da ga sredimo..

Snimak neduvanja prve svećice......

Mart

noreply@blogger.com (Ivana) — Wed, 28 Mar 2007 07:58:00 +0000

Dugo nisam pisala, sram me bilo!
Šta ima novo?
Mika je pre 2 dana napunio 11 meseci- na tatin rođendan. Merila sam ga. Ima 80cm i 12 kg. Mašala!
Dobio je i žirafu od Pampersa i mnogo mu se sviđa!

Zna da ubacuje kocke, da se lepo igra. U poslednje vreme, kad mu se nešto baš dopadne, on to uzme u ruke i nosi po kući trčeći. Naravno, uz osmeh na licu!

Bili smo u igraonici Tehnokids na sastanku udruženja i Mika se prvi put igrao na takvom mestu. Lepo se proveo, sad ću morati češće da ga vodim!

Naša mala porodica je dobila prinovu, kucu Bilba. On je nemački ovčar, rođen za Novu godinu. Mnogo je pitom i sladak. Kakav će biti kad poraste, ne znamo. Jedino smo sigurni da će biti vvveeeeliiiikiiii!

Stigao nam je i Totaltv, pa ćemo da se razvalimo od crtaća itd!

Dan žena + 1

noreply@blogger.com (Ivana) — Fri, 09 Mar 2007 19:17:00 +0000

U nedostatku boljeg naslova, moraće da posluži i ovaj.......
Uh, čudno mi je da pišem ponovo posle toliko vremena. Maksimalno sam se zabila u prevođenje i nisam duugo pisala na blogu, tumarala po forumima i crtkala u PSP-u.
Što se tiče mikastog, sve je regularno. Raste dete. Sa 10 meseci i 1 dan je imao 10,5 kg i 78cm visine. Lepo hoda, čuči, ustaje, počinje da se pentra, barem pokušava. Idemo skoro svaki dan u šetnju, pa ga pustim malo da hoda po dvorištu i ulici. On uživa, sve bi da čačne, proba, pipne. Ja kao mzla, sve vičem: "Ne!".....
Ove godine nismo ni imali zimu. Komšijina kajsija procvetala ima 2 nedelje. Priroda se budi i uživamo gledajući nove pupoljke, listiće itd.
Ček bar jednu sličku da stavim, a ovih dana ću da malo osvežim i galeriju (kao da to neko gleda...).

Mali devetomesečni izveštaj

noreply@blogger.com (Ivana) — Wed, 31 Jan 2007 21:06:00 +0000

Napunili smo devet meseci i kao da je nešto kvrcnulo! Svaki dan nešto novo, pomak u komunikaciji, u kretanju i slično......
Sa devet meseci i dva dana je prohodao. Odmah sutradan je naučio da pokaže oko i sad mu je velika zanimacija da mi po ceo dan nabija prst u isto. Ja ponosna!
Zna i da "baci kosku", "ljubi nas", tj. grize i balavi. Evo, već je tri dana kako je prohodao, i sa svakim minutom je sve opušteniji i stabilniji. Danas je ceo dan istraživao svuda po kući, bukvalno trči, posrće, naglo menja pravac (da zavara ).
Sve više i više brblja. Sklapa po 3-4 sloga različitog zvučanja sa različitim samoglasnicima. Pomislio bi čovek da nešto pokušava da kaže. Izašao je iz "mamamamamamama" faze, sad je u "tatatatatatatata" fazi. Neki put zaista deluje kao da zove tatu. Čini mi se da mene zove nini ili tako nešto.......
A, da, novo je još što se tako slatko razneži i počne naglas da se smeje kad vidi siku... Čudo jedno!
Išli smo na kontrolu kod pedijatra. Kaže da je super, uopšte se nije iznenadila što hoda, jer je i njen sin sa devet meseci prohodao. Dala nam je nekoliko saveta, između ostalog i da smanjujemo polako podoje. Mi smo odlučili da ignorišemo ovaj savet.
Mika ima 10kg i 200g, i visok je 75cm. Jedva je stao u onu kadicu za merenje beba.
Išli smo i na prvi pregled kod zubarke. Ona je blesava, Mika joj se smejao. Nabiflala napamet sve što treba ispričati roditeljima i rutinski nam prEpisala Fluorogal. Ne vredi ni što sam ja htela lepo da joj ispričam da on još sisa i da pije Rosu. Fluor je prepisaT. .
Taja je bio dobar i napravio drugi raspored nameštaja u trpezariji, da Mika ima gde da se rastrči!
Evo i da se zasladimo, nekoliko fotografija:

(klik za veću fotografiju)