Eto, vratili se i mi.
Bili smo u Buljarici, pored Petrovca na moru 7 dana. Šta da vam kažem? Nemojte tamo da idete. :) Smeštaj nam je bio super, plaža ok i to je sve. Tamo nema ničega. Nije da ja patim za noćnim životom, ali nema ni neke stazice za šetnju. Veliki minus. Gladni nećete ostati, ima 3-4 restorana i 2 prodavnice. Na plaži nema gužve, ali ni tuševa, ali zato pikavaca ima za izvoz. More je bilo čisto, ali puno talasa i hladno- zakačili smo ovo zahlađenje. Mika se ništa nije kupao. Kad ga pitaš: "Gde je more?", on mu okrene leđa!
Sreća, pa smo imali sobu sa velikom terasom, i tu se kupao u bazenčetu. Išli smo do Budve i Petrovca, da dete može malo da se prošeta. U Budvi našli fino igralište za malu decu- tobogani, ljuljaške i zezalice. Ulaz 2€.
Evo malo slika:
Ovo je kuća u kojoj smo bili:
U Kotoru smo se našli sa Ivanom_k i Simply. Obe su divne devojke, a dečica stvarno preslatka, baš kao na slikama. Simply je prelepa trudnica. Ivana- nemam reči. Mnogo fina i leeeepa. Žao mi samo što se nismo duže družili i što sam zaboravila Ivani da dam disk, a nosila ga iz Bg.
Išli smo i na Ostrog, i to sam ja vozila do gore! Ima da tražim da mi to upišu u vozačku, pa da pokazujem kad mi neko kaže da su žene loši vozači! :rofl: Još da dodam da su me na ovom putovanju kao vozača videli i kanjoni Morače, Tare, Pive, Vrbasa, a i Ovčarsko-kablarska klisura! Tako mi zapalo.
Put od CG ka Foči, Sarajevu je očajan. Na mapi ucrtan kao magistralni, a u stvari-jedna traka, često nema asfalta, povremeno samo drveni mostovi. Užas!
Banjaluka nas je kao i uvek dočekala raširenih ruku. Jako se prijatno osećamo tamo. Vreme nas je poslužilo i uživali smo u šetnji gradskim ulicama. Naš mali rođak se krstio, pa smo išli u manastir Krupa na Vrbasu i posetili izletište gde su prelepi mlinovi. Ono mora lično da se vidi.
U Banjaluci smo imali drugi forumski susret, koji nažalost nije dokumentovan. Toliko smo nešto iskomplikovali lokalitet (park, igraonica ili poslastičarnica) i u tim seljenjima i razgovorima zaboravimo da okinemo koju.
Upoznali smo Spirit i malu Anju i Alexu7 čiji je Sergejko bolestan. Obe su divne devojke, čini mi se da bih se sigurno družila sa njima da su mi bliže. Lepo se ispričale, kao da se znamo, iako nikad nismo online komunicirale. Šalile se da je bilo potrebno ja da im banem, da bi se Banjalučanke upoznale. Gupi nije mogla da dođe, ali smo je rezervisali za sledeći put.
Žao mi je što nisam uspela da "postrojim" devojke duž koridora, ali kasno smo krenuli iz BL i imali neke zastoje usput. Stigli u BG u 2 ujutro. Vidimo se dogodine!
Evo malo slika iz BiH:
Ovde sam malo uhvatila Spirit kako trči za ćerkom:
Uspela je da je uhvati na vreme, za razliku od Miloša, kome je Mika pobegao. Sav se iskvasio u ovoj fontani!
Ovo smo mi sa tetkom Vinkom. Kod nje odsedamo u BL:
Evo malo slika sa Krupe na Vrbasu:
- I jedna crtica, čisto da zabeležimo kako nam mladunče napreduje- Visok je 86cm, zna da kaže: mama, tata, ajde, daj, šta je to, šut, kokonj (bokal)... I dalje je dobar i fin, ali polako uči i da se bori za sebe, ne da deci da ga zezaju. Maksimalno smo smanjili dojenje, polako prekidamo, tako da i lepše spava. Naučio je sam da drži flašicu kad pije vodu, otvara vrata na kvaku, zna čemu služi ključ (sam provalio)... Mika raste li, raste.....
). Giletu će se uskoro pridružiti još tri drugara. Mika ujeda kao besno kučence. Ne smemo ni trenutak da se opustimo, već je krenuo u napad...
Posts
